Psihijatar

Nekako, iznenada, imala sam srecu da prisustvujem seansama jednog psihijatra i osobe koja je nedavno imala traumu. Naravno da vam necu sad prenositi sta se tamo desavalo 🙂 , ali hoce neka vidjenja i objanjenja tog psihijatra. Ne vjerujem da se neko sjeca ali na mom starom blogu sam par puta pisala da bi mi dobro dosao jedan dobar psihijatar :D. Eto zelja mi se indirektno ispunila. Eh sad, kao i obicno, meni se obije o  glavu sto god pozelim, pa i ovo. Na kraju ce, vjerujte, ciko fino da mi kaze: "eh hajd sad ti ostani kao pacijent jer si klinicki slucaj " 😀 . Ali bez zeze, sve ono sto on pokusava i objasnjava istina je. Ali je takodje istina da i kad bi nas bosance poceli lijeciti sve po redu imali bi posla samo sa nama, tako da ostali ne bi ni dosli na red. Sto jedna moja prijateljica rece: Mi smo Bona svi ludi, samo mislimo da smo normalni. Ali da pokusam da objasnim neke stveri. Ciko fino kaze: " Kad osoba pretrpi sok ili traumu koja je ozlijedi fizicki poslije toga instinkt za prezivljavanjem se kod te osobe ne gasi lahko, ostaje ili stalno prisutan ili se puno lakse pali nego kod osoba koje to nisu prosle. Tako da ta osoba u svemu oko sebi vidi potencijalnu opasnost cak i u bezazlenoj voznji biciklom." E ovo je ziva istina. Pa jos veli:" Ljudi koji ne rijese te traume odmah nego ih potisnu nakon nekog vremena se vrate u jos gorem izdanju ( onaj PTS koji mi svi imamo) i onda nakon nekog vremena panicni napadi kod te osobe postaju sami sebi dovoljni za opstanak tako da ti ni ne treba povod za njih. EEEE ciko dje ti bi ‘94 , sto bi mi dobro dosao?

4 komentara

Komentariši